Ovo su teska vremena,vremena u kojima nikome nije lako. I ja cu vam iskreno reci da se plasim i ja nemam problem da to kazem.
Ceo svet je u haosu.Kao da je stao.
Sve se nekako po noci promenilo i sada je sve drugacije i sada nista nije onako kako bi trebalo da bude.
Sve se promenilo i mi smo se promenili. To je ono sto je najgore.
Ja bih volela da postoje cuda pa da se sada sve promeni nekako samo od sebe. Da sve bude kao nekad i da se svi vratimo nasim starim obavezama. Znam, mnogo je vas koji sada kazu da im fali posao. Da vam fale obaveze i slobodna setnja gradom… Znam, mnogo je sada vas koji su do juce pricali kako su zeljni topline svog doma i kako ceznu za odmorima.
A sada kada nam je sve to prinudjeno… Sad bi smo hteli da se vrati na staro.
Meni tako fale ljudi koji setaju mojim gradom i koji se smeju i pevaju ulicama.
Kao onda kada su svi kafici u mom malom gradu bili puni.
Boze,ja te molim da sve ovo prodje.
Ja te molim da se sve ovo zavrsi.
Molim te da se vrate ona stara vremena tokom kojih smo svi bili srecni i nekako u gomili problema i obaveza…
Valjda tad nismo znali sta je istinski problem.Kada se zatvore granice pa kada shvatimo da nismo dobili nista drugo osim toga da se udaljimo jedni od drugih.
Neki su se samo udaljili kilometrima ali ima i onih koji su se udaljili srcima i to je ono sto je najgore.
Mnogo smo pohlepni postali.
