Mili Boze,zastiti nas.
Sve nas zastiti od svega sto je lose. Od mrznje i od zlobe, od ljubomore i zavisti koje vladaju u nama, i medju nama. Zastiti nas od bolesti, i od smrti i od svega ruznog. Zastiti nas.
Zivot je samo jedan a mnogima od nas ne prolazi onako kako bi trebao. Tesko je. U nasa sreca se uselio strah, u nase duse je usla jeza i nista vise nije kao nekada.
Ko bi rekao da ce nam jednom faliti nasi stari zivoti? Ko bi rekao da ce nam jednom faliti one sitnice koje nikada nismoi umeli da cenimo? Kao recimo slobodna setnja kroz nase ulice, kafa sa dragim ljudima… Sad su nam blizu a ipak su nam tako daleko. Ne mozemo da ihz zagrlimo. Ne mozemo da ih dodirnemo, ne mozemo da budemo bliski sa njima iako su nam toliko blizu.
Da nam je neko rekao da ce nam jednom neko zabraniiti zagrljaje rekli bi smo da je lud. No, nije da se mi sad ne grlimo zbog nas samih. Ne grlimo se zbog onih koje volimo. Nije nam strah usao u kosti samo zbog straha od nasih zivota vec i zivota one koje volimo. U tome je stvar, u tome je poenta.
Jer se sad suocavamo sa necim sto nam je do sada bilo tako nepoznato.
Nismo znali nista.
Ni gde smo ni sta radimo, ni sta imamo. Jurili smo od jutra do mraka umesto da smo uzivali i ziveli za danas.
Sad imamo mnogo vremena a ne znamo sta cemo sa njim.
