Ja nikad ne znam na cemu sam sa tobom.

Nikad.Sve od jednog do drugog dana,iz noci u noc.Iz godine   u godinu i sve tako u nedogled.Nemas pojma koliko mi je stalo.Nemas predstavu  kako mi je kad se u dva ujutro probudim.Kad shvatim da te nema.

Nista nije isto od kako nisam sa tobom.Nista vise nema svrhu.Ni moj  zivot je nema,cini mi se.

Bio si sve ono sto mi je u zivotu  trebalo.Moj pocetak.Moj osmehl.Moja sreca.Sve je to sada otislo do djavola a ja ne mogu da se priberem.Ne mogu da dodjem sebi.

Nemas predstavu kako mi je.Ne krivim te jer ti nikad nisi voleo.Taman kad pomislim da nam je sudjeno…Taman kad pomislim da je sve doslo na svoje mesto,sve ode do djavola i tako godinama unazad.Ni sa tobom,ni bez tebe.A taman se naviknem da te nemam i taman kad mislim da sam prebolela..Ti se vratis.I onda sve u krug,jer sto se vise mucim, sto se vise trudim da budem ona stara,to mi teze pada.

Mnogo si mi vazan.Od  prvog dana.Od pocetka.I nikad ne mogu dalje.A trudim se,dajem sve od sebe i ne ide.Nikad ne ide.Da Bog do mogu samo da se pravim da ne postojis.Da kazem da si ti moj kraj.Da kazem da sam krenula dalje.I da to stvarno uradim.

Mnogo mi je stalo.Uvek je bilo.Uvek ce i biti.Sve si ono do cega  mi je stalo.Sto mi za srecu treba.A ti? Tebi je svejedno. Uvek je i bilo.

Das nekome sve sto imas a  on te izigra.Krene dalje.Tvoje srce ostane slomljeno i porazeno.  Nikom vise ne verujes.Ni sebi ni drugima.Boli previse,a niko te ne razume,  niko ne zna kako ti je…

Nastavak  na  sledecoj strani..